О Ковиљу


За сва блага и потенцијале за развој туризма у Ковиљу није довољно само да постоје. Морају се предузети конкретне акције како би се локално становништво организовало и изашло на тржиште са понудом за оне туристе који траже више садржаја од просечних масовних туриста.



Разноврсност садржаја је предуслов за задовољавање различитих потреба. Потребно је мало боље осмислити целу концепцију и анимирати туристе да учествују у појединим сегментима програма, како не би били само пуки посматрачи. Ово је изузетно важно, јер се кроз интеракцију посетилаца са локалним становништвом, продубљују међуљудски односи, успостављају пријатељства, проширују видици и стичу знања.



Bелики недостатак Ковиља је непостојање одговарајућих смештајних објеката, али зато би гостољубиви Ковиљчани тај проблем могли својом иницијативом да реше, тако што ће понудити приватан смештај у својим кућама, као и у напуштеним кућама у којима нико не живи, а могле би се оспособити и ставити у функцију смештајних капацитета. Када би се изградила одговарајућа материјална база за смештај туриста и основала туристичка организација или се бар у оквиру Месне заједнице направио стратешки план за развој туризма, уз одговарајуће маркентишке акције могли би се анимирати туристи да посећују Ковиљ током целе године.

Као највећи недостатак развоја туризма у Ковиљу, истиче се недовољна сарадња између организатора манифестација, одбора месне заједнице, представника манастира, стараоца Ковиљско-петроварадинског рита“, локалног становништва и осталих фактора који су заинтересовани за афирмисање Ковиља и његових туристичких потенцијала. Недостатак сарадње се испољава и неуспешним реализацијама пројеката за развој туризма (посебно је атрактиван, а нажалост неостварен, пројекат о изградњи Панонског села“, који је планиран да се изгради у близини Ковиља, а поседовао би све оптималне услове за боравак и активан одмор туриста у еколошки очуваној руралној средини).
План о развоју туризма требао би да потекне самоиницијативно, од стране мештана, који сматрају да је за очекивати да ће се у будућности појавити ''неко'' ко ће уложити средства за подстицај овакве идеје. Ово је веома лоше, јер су многе вредности у овом селу достигле критичну тачку постојања, те их треба што пре оживети да не би потпуно замрле. Важно је да локално становништво ипак има развијену свест о могућности за организацију сеоског туризма. Пре свега они сами треба да мењају свој став према гостима, туристима. Тренутно нису довољно самокритични према својој доста затвореној нарави. Треба да се труде да постану прогресивнији, како би са мање страха и неверице прихватали промене које развој туризма у каснијим етапама ширења и освајања одређеног подручја вуче за собом. Власт у селу, такође, нема довољно изражен и јасан приступ и циљ у вези са израдом плана за развој туризма.