На просторима Ковиљско-петроварадинског рита у последњих неколико година, услед неконтролисаних антропогених захвата, дошло је до значајних еколошких промена (сеча аутохтоних шума, садња евроамеричких топола, преграђивање водотока, испаша стоке, прекомеран лов и риболов), што је нужно довело и до промена у биоценозама и врло негативно се одразило на орнитофауну овог подручја (Кресојевић, 2004). Због тога је значајно развијати еколошку свест и нагласити вишеструке користи од екотуризма. Екотуризам обезбеђује посао и зараду пре свега, за локално становништво. Даље, омогућује формирање фондова за ширење и побољшавање заштите животне средине, како би она била сачувана и за будуће екотуристе.
У оквиру Ковиљског рита постоје значајни потенцијали за развој екотуризма, који су сем на природним вредностима резервата засновани и на богатству културно-историјских споменика у непосредној околини, као и изузетно повољном туристичко-географском положају у односу на емитивне центре, на основу чега се до сада развијали излетнички и транзитни вид туризма.
У последње време екотуризам се развија, захваљујући љубитељима природе који желе да науче што више о окружењу, његовој екологији и култури. Оригиналне активности, у оквиру овог вида туризма, су еколошки кампови за младе и међународни волонтерски кампови, који се реализују у оквиру пројекта„Повратак природи“ Покрета горана Новога Сада. Кампови се већ неколико година одржавају на дотрајалој чарди на Тиквари (Слика 5), која је одговарајућом адаптацијом прилагођена и задовољава садашње потребе. Постоји пројекат да се оформи специфичан облик материјалне базе на овој локацији, који ће у потпуности бити уклопљен амбијенталну целину и традицију простора, како би одговарао постављеним стандардима за еко-коначишта.
